Отац

03.03.2018.

Помаже Бог драга браћо

Имам све што ми је трeнутно потребно. Нисам гладан, нисам жедан, чист сам. Спавам лепо, и што је најважније имам сву подршку што сам у заједници. Ствари напољу се сигурно добро одвијају што се тиче мојих родитеља, мог брата и мог сина. Ситуација у заједници, што се мене тиче је скроз коректна. Мислим да сам се лепо уклопио. Надам се да обавезе обављам колико толико добро. То што сам темпераментан и језичара, то ће се ваљда решити. Осећам да ми се затупели мозак поново пали, чак и мирисе oсећам поново. Али нешто ме мучи дубоко у мени. Да ли је то кривица за пропуштеним протеклим шансама, пословима, да ли је кривица што раније нисам дошао на ово место, па да раније кренем са решавањем проблема које сам дуго вукао. Да ли због срамоте коју моји родитељи трпе због мене. Или свега тога заједно. Успевам то некако да сузбијем, успевам да премостим ту бол и тугу у нешто сасвим супротно. Да ћу бити срећан, паметан, вредан и смеран. Да ће мој син бити поносан каквог оца има.

Пресвета Богородице спаси нас!”

Грех

21.7.2017.

Помаже Бог драга браћо

Никада нисам придавао неки значај сновима, али сада остављају тако јак утисак на мене да се дешава да ми цео дан прође лоше због лоших снова. Понекад мислим да све лоше помисли у току дана које некако сузбијем, све ми се врати у току ноћи у облику снова. Некад делују толико реално да ме чак и пробуде. Јако ми је тешко да уопште мислим о мојима, ако још могу тако да их назовем, после свега шта сам и урадио и прокоцкао толике дате шансе било би и право чудо да није тако, и уколико то јесте истина уопште их не би осуђивао, сам сам крив. Упорно ме прогања моја прошлост што на сну што на јави и имам осећај да скоро неће престати. Можда је то добро да ме подсећа на ствари које не треба да радим.

Пресвета Богородице спаси нас

Мисао дана : Грех

Грех је злоуптреба слободне воље.

Вера

13.7.2017.
Помаже Бог драга браћо
Овог јутра устајем из кревета ношен мишљу и питајући се какав сам ја то човек, преиспитујем се и никако да дођем до одговора, дали не могу себи да признам да сам лош или се трудим да то не будем. Колико је то могуће и сам сазнати. Још један од разлога зашто треба да будем овде где јесам и да ми други укажу ко сам и какав сам у ствари. Сваки мој покушај присећања и чепркања по прошлости у мени изазива толику дозу огорчрња и непријатности да ми данима после тога не буде добро, да не говорим у опште о томе кад себи дозволим да ме обузму мисли о мојој ћерки, коју толико волим а поет сам је напустио. То су неке ствари које ме потпуно разарају ментално. Пуно пута препознам да ми сам ђаво усађује те помисли, али се из неког разлога препустим и због тренутkа носталгије после данима очајавам и патим.
Пресвета Богородице спаси нас
Мисао дана : Вера
Господ чини са нама све оно што хоће вера наша.

Мале победе

27.6.2017.

Помаже Бог драга браћо,

Још један дан у заједници, још једном крећем у нове победе, неке мале и уобичајене, свакодневне, али и оне велике, оне које изазивају лавину емоција, бес, гнев, љутњу, разочарење, е то су победе које значе нешто мени у животу, па тако и у заједници. Свака од ових победа без обзира колико мале или велике на корист су ми, и то је оно што увелико примећујем. Није нимало лако, али се трудим да у свему видим добру страну и не падам у очајање баш тако лако као раније. Најлакше је бити зао, бити заједљив, бити осветољубљив, бити гневан на некога, бити лажан, а најтеже окренути други образ. Или се бар портудити не враћати истом мером, победити се, бити бољи од оног ко ти нажао чини. То је оно на чему морам да радим, ма колико ми то тешко падало. Какав рат са самим собом. Делује сулудо ићи против себе, али то је нажалост једини начин.

Пресвета Богородице спаси нас.

Јутро

20.6.2017.

Помаже Бог драга браћо

Литургиjско јутро, сви ужурбано јуре двориштем тамо вамо и труде се да заврше последње припреме пред долазак oца Бранка и почетак Свете Литургије. Скроз добра атмосфера, осећа се неки дух узбуђења у ваздуху. Литургија протиче баш онако како сам и желео, потпуно ме окрепљује и и морам да признам баш ме изненађује осећање испуњености. Отац видно расположен дели са нама неке приче из историје Срба и сви упијамо сваку његову реч, бар ја имам такав утисак. По правилу кад је Отац ту са нама осећа се нека мени до сада не позната енергија, која ми толико прија да остатак дана уопште немам потребу да лутам у мислима као што то обично радим. У данима као што је овај често помислим да ли је требало да дођем у заједницу да бих истински спознао Бога. Чудни су путеви Господњи.

Пресвета Богородице спаси нас.

Она

10.6.2017.

Помаже Бог драга браћо

Ретко када сам са неким од браће причао и делио о њој. Некако је спретно и љубоморно чувам скривену на сигурном месту, закопану дубоко у мени. Данас сам имао напоран дан и одлучио сам да је пустим мало. Одмах је попут лавине почела да руши све пред собом, јурећи свуда кроз мене и остављајући иза себе прелепе мирисе и дубоке трагове. На сусретима ми спомињаше њено име, кажу да је добро, да не бринем, да јој се вратим онолико добар колико ме заслужује. А заслужује све. Одузео сам јој све, сву срећу и радост, осмех и онај сјај у очима, који је имала када смо се дирајући носевима, дуго гледали у очи, а оставио иза себе несрећу и тугу у којој се гуши сама, сво ово време док сам ја овде. Кроз сузе ми пoручује да ће све бити добро, само да јој се вратим онакав какав желим да јој будем. Из дана у дан прегледавам сваку секунду коју поделисмо срећни. Хоћу то увек. Хоћу то још. Хоћу да траје и да нема крај. Хоћу да кад помислим на ја, заправо мислим и изговорим ми. Недостајеш ми стварно и ово је био твој дан и само твоја страница овог дневника. Господе Исусе Христе, сине Божији, помилуј и спаси њу.

Пресвета Богородице спаси нас.

Милосрђе

2.6.2017.

Помаже Бог драга браћо

Јако се добро осећам данас, невероватан осећај, толико ми је пријало што сам са оцем ишао на литургију у Брајковац. Сам пут до тамо је трајао скоро два сата и сво време ми је држао пажњу јер сам кроз прозор гледао као да сам мало дете, било је много тога да се види. Литургија као и увек додатно окрепи и сама позитивна атмосфера која се створила око ње. Драго ми је што сам упознао још браће која су била позитивна, опуштена и гостопримљива. У повратку пролазили смо кроз мој град, много тога ми се мотао по глави, имао сам утисак да ћу срести неког кога познајем. Посета сесттрама ме је додатно обрадовала и њихова искуства стечена у заједници. Искрено сво време сам био под утиском због данашњег дана а то ми се приметило и на лицу.

Пресвета Богородице спаси нас.

Мисао дана :  Милосрђе

Милосрђе је провера наше вере, наше љубави, наше мудрости.

Срце

28.4.2017.

Помаже Бог драга браћо,

Данашњи дан ми је трајао као протеклих шест месеци у заједници. Не знам дали је то због тога што сам био помоћ на доручку или због превеликог ишчекивања сутрашњег дана. Молитвено тиховање ми је помогло да испланирам сваки секунд мог сусрета са родитељима, и толико предалеко одлутам, да ми је било тешко да будем присутан у заједници. Вулкански излив емоција када је брат тражио за помоћ поводом одласка на прву проверу, и неки чудан тренутак се одиграо у мени када сам схватио да више нисам каменог срца. Живим за сутрашњи дан и моменат када ћу преко скајпа чути и видети мог брата.

Пресвета Богородице спаси нас

Мисао дана : Срце

Срце испуњено Божанским добром, то је најдивнији призор у нашем земаљском свету.

Љубав

5.4.2017.

Помаже Бог драга браћо

Данас сам се пробудио наспаван, али сам се сетио једног дела сна у ком су се појавила два моја друга из средње школе. Сан је везан за дрогу и та два друга су онако баш пропала. Цела та слика везана за дрогу и такав живот, смучила ми се и стварно више то не могу ни да замислим у мом животу. Све сам сигурнији да сам на правом месту  и да је последњи тренутак да се спасим и побегнем од зла зависности.Имам осећај да ако сада не станем и будем одлучан у томе, нећу никада. Ево брат за столом ради своју обавезу и каже да је сутра Света Литургија, дефинитивно сам добро расположен. Сад одох у кревет.

Пресвета Богородице спаси нас

Мисао дана : Љубав

Човек је љубав, јер је божанско биће.

Спасење

31.12.2016.

Помаже Бог драга браћо

Последњи дан ове године. Не памтим када сам нову годину дочекао стрејт. Осећам се необично али поносно. Волео бих да сам ноћас урађен и у друштву лепих девојака, али знам да ми то није на корист. Надам се искрено да дочек нове године може бити подједнако занимљив и у друштву 20 бивших зависника. Свој браћи желим пуно здравља и среће у овом лечењу. Срећна вам нова година браћо.

Пресвета Богородице спаси нас

Мисао дана : Спасење

Крени, ти сам најпре крени, неће Господ на силу да те спасава.

Покајање

22.11.2016.

Помаже Бог драга браћо

Читав дан имам велики набој различитих осећања која не могу да дефинишем. Као да се распадам на молекуарној основи. Зле помисли моје прошлости виоре се изнад моје оронуле постуре. Једна од многих ме је подсетила на количину љубави мог оца коју сам не захвално одбацивао и због које сам га осуђивао. Никад нисам могао да се помирим са чињеницама које се тичу моје личности а које ми је предочавао систематски и без длаке на језику. Волео би да могу да се телепортујем испред њега, да му се на свему захвалим и да му саопштим да сам коначно почео да радим на себи. Тотално одсутан од дешавања на салашу сваког тренутка својих борби сa осећањима и греховима из прошлости молим Бога за дар покајања.

Пресвета Богородице спаси нас!

Милост

24.9.2016.

“Помаже Бог драга браћо!

Дневник по други пут, нова стара обавеза долази када су ми мисли и емоције стабилније. Свакако сам присутнији у заједници, немам претераних вожњи дешавањима која се одвијају напољу и то ми одговара а уједно објашњава напредак у мом настојању да се самодисциплинујем и посветим себи сто посто. Дани ми пролазе у размишљању о радним и личним обавезама о пропустима и поукама које извлачим из истих. Данас је било много опуштеније обзиром да је црвено слово. Долазак брата који је завршио заједницу и његова беседа ми окупирају мисли и пажњу, чему треба да се посветим максимално и у ком смеру треба да каналишем своју енергију у заједници а и након завршетка. Емотивно надахнут, пре свега искрен састав на тему брата који га је прочитао након вечере, пробудио је у мени гомилу позитивних осећања. Тек у заједници сам закључио да и туга може бити позитивна, зависи само како је носиш.

Пресвета Богородице спаси нас.

Мисао дана : Милост

Милост је добровољна туга, изазвана туђом невољом.”

Буђење

24.7.2016.

Помаже Бог драга браћо

Пробудио сам се уморан и са боловима у мишићима и зглобовима. али у исто време задовољан јер је то последица физичке активности и поуздан је знак да се моје тело буди. Рад на психичком здрављу ефикаснији је уз физичку активност, и не каже се тек тако, у здравом телу здрав дух.  Данас је тачно 3 месеца од како сам дошао у заједницу, и могу слободно да кажем да сам на правом месту, да ова заједница пружа нешто што на другим местима на којима сам се лечио не постоји. Не постоји интензивније лечење од овог . И овде не само да имам прилику да се излечим, већ и да унапредим себе као личност. Добио сам шансу да захваљујући мојој болести и овом лечењу постанем бољи него што би икад био да није било зависности. То је привилегија ове болести и овог програма, зато ћу искористити шансу.

Пресвета Богородице спаси нас

Разум

25.02.2016.

Помаже Бог драга браћо

Дан за који сам мислио да је немогуће изгурати и да неће никад проћи, али ето прошао је. Од самог јутра дан ми је почео у ишчекивању. Како је полако пролазио дан планови су се мењали, али је ишчекивање остало присутно. Презасићеност уме да ствара разне осећаје.  Поред презасићености пред крај дана сам упао у најгори канал и вожње. Као на пример да ме сви раде, да сам напуштен и тако те ствари тј. осећаји који иду уз то. Ту ми је пријало да се исплачем и разговор са једним братом. Разговор ми је посебно пријао, јер сам могао да чујем доста корисних ствари и мало зрелије и реалније размишљање. Али такође видим да и браћа имају разумевања, јер није само мени тешко, свима је. Трудим се да се водим тиме да апсолутно свака ситуација која ми изгледа неподношљивља и сваки дан који ми је немогућ за прегурати тј. бар тако изгледа, ће ми бити на корист. Није лако, али надам се да ће бити боље.

Пресвета Богородице спаси нас

Мисао дана: Разум

Када се помрачи разум, вера се скрива и преовлађује страх, и настаје нада.

Пост

9.4.2015.

Помаже Бог драга браћо

Приближава се и тај тренутак, крај великог поста за два дана. Никад се раније нисам одважио да испоштујем овај велики вишенедељни пост. Ипак и то се догодило мојим боравком и лечењем у заједници. Напољу то не бих могао. Заједница, чудан је то микс, вера у Бога, рад на себи и суживот са братијом. Никад раније нисам искусио тежину Ускршњег поста. Ту су разна искушења, човек је остљивији, раздажљивији, рањивији. Тек овде у заједници видим и живим суштину поста, духовну борбу тј. борбу са самим собом, са својим пожудама и страстима, жељама и хтењима. Све је то од онога што видимо када станемо испред огледала, нашег тела. Не требам објашњавати шта је моје тело, могло би се око тога написати доста саркастичних реченица. Сећам се анегдоте из свог живота везано за тему телесности. Десило ми се то давно, по први пут, не знам у ком узрасту, када сам стао испред огледала, нисам знао кога то гледам. До моје свести није допирало да то што видим сам заправо ја. Да будем искрен то ми се дешава и дан данас. Да ли је то што ми се догађа показатељ, да је људска душа независна од тела. Ја мислим да јесте. Да ли је то показатељ да је душа претежнија од пропадљивог тела? Свакако јест. Тиме ми и постаје јасно зашто је пост битан, укротити тело и спасити душу.

Пресвета Богородице спаси нас