2.6.2020.

Помаже Бог драга браћо

Јако се добро осећам данас, невероватан осећај, толико ми је пријало што сам са оцем ишао на литургију у Брајковац. Сам пут до тамо је трајао скоро два сата и сво време ми је држао пажњу јер сам кроз прозор гледао као да сам мало дете, било је много тога да се види. Литургија као и увек додатно окрепи и сама позитивна атмосфера која се створила око ње. Драго ми је што сам упознао још браће која су била позитивна, опуштена и гостопримљива. У повратку пролазили смо кроз мој град, много тога ми се мотао по глави, имао сам утисак да ћу срести неког кога познајем. Посета сесттрама ме је додатно обрадовала и њихова искуства стечена у заједници. Искрено сво време сам био под утиском због данашњег дана а то ми се приметило и на лицу.

Пресвета Богородице спаси нас.

Мисао дана :  Милосрђе

Милосрђе је провера наше вере, наше љубави, наше мудрости.

21.7.2019.

Помаже Бог драга браћо

Никада нисам придавао неки значај сновима, али сада остављају тако јак утисак на мене да се дешава да ми цео дан прође лоше због лоших снова. Понекад мислим да све лоше помисли у току дана које некако сузбијем, све ми се врати у току ноћи у облику снова. Некад делују толико реално да ме чак и пробуде. Јако ми је тешко да уопште мислим о мојима, ако још могу тако да их назовем, после свега шта сам и урадио и прокоцкао толике дате шансе било би и право чудо да није тако, и уколико то јесте истина уопште их не би осуђивао, сам сам крив. Упорно ме прогања моја прошлост што на сну што на јави и имам осећај да скоро неће престати. Можда је то добро да ме подсећа на ствари које не треба да радим.

Пресвета Богородице спаси нас

Мисао дана : Грех

Грех је злоуптреба слободне воље.

13.7.2019.
Помаже Бог драга браћо
Овог јутра устајем из кревета ношен мишљу и питајући се какав сам ја то човек, преиспитујем се и никако да дођем до одговора, дали не могу себи да признам да сам лош или се трудим да то не будем. Колико је то могуће и сам сазнати. Још један од разлога зашто треба да будем овде где јесам и да ми други укажу ко сам и какав сам у ствари. Сваки мој покушај присећања и чепркања по прошлости у мени изазива толику дозу огорчрња и непријатности да ми данима после тога не буде добро, да не говорим у опште о томе кад себи дозволим да ме обузму мисли о мојој ћерки, коју толико волим а поет сам је напустио. То су неке ствари које ме потпуно разарају ментално. Пуно пута препознам да ми сам ђаво усађује те помисли, али се из неког разлога препустим и због тренутkа носталгије после данима очајавам и патим.
Пресвета Богородице спаси нас
Мисао дана : Вера
Господ чини са нама све оно што хоће вера наша.

10.6.2019.

Помаже Бог драга браћо

Ретко када сам са неким од браће причао и делио о њој. Некако је спретно и љубоморно чувам скривену на сигурном месту, закопану дубоко у мени. Данас сам имао напоран дан и одлучио сам да је пустим мало. Одмах је попут лавине почела да руши све пред собом, јурећи свуда кроз мене и остављајући иза себе прелепе мирисе и дубоке трагове. На сусретима ми спомињаше њено име, кажу да је добро, да не бринем, да јој се вратим онолико добар колико ме заслужује. А заслужује све. Одузео сам јој све, сву срећу и радост, осмех и онај сјај у очима, који је имала када смо се дирајући носевима, дуго гледали у очи, а оставио иза себе несрећу и тугу у којој се гуши сама, сво ово време док сам ја овде. Кроз сузе ми пoручује да ће све бити добро, само да јој се вратим онакав какав желим да јој будем. Из дана у дан прегледавам сваку секунду коју поделисмо срећни. Хоћу то увек. Хоћу то још. Хоћу да траје и да нема крај. Хоћу да кад помислим на ја, заправо мислим и изговорим ми. Недостајеш ми стварно и ово је био твој дан и само твоја страница овог дневника. Господе Исусе Христе, сине Божији, помилуј и спаси њу.

Пресвета Богородице спаси нас.

03.03.2018.

Помаже Бог драга браћо

Имам све што ми је трeнутно потребно. Нисам гладан, нисам жедан, чист сам. Спавам лепо, и што је најважније имам сву подршку што сам у заједници. Ствари напољу се сигурно добро одвијају што се тиче мојих родитеља, мог брата и мог сина. Ситуација у заједници, што се мене тиче је скроз коректна. Мислим да сам се лепо уклопио. Надам се да обавезе обављам колико толико добро. То што сам темпераментан и језичара, то ће се ваљда решити. Осећам да ми се затупели мозак поново пали, чак и мирисе oсећам поново. Али нешто ме мучи дубоко у мени. Да ли је то кривица за пропуштеним протеклим шансама, пословима, да ли је кривица што раније нисам дошао на ово место, па да раније кренем са решавањем проблема које сам дуго вукао. Да ли због срамоте коју моји родитељи трпе због мене. Или свега тога заједно. Успевам то некако да сузбијем, успевам да премостим ту бол и тугу у нешто сасвим супротно. Да ћу бити срећан, паметан, вредан и смеран. Да ће мој син бити поносан каквог оца има.

Пресвета Богородице спаси нас!”

17.01.2018.

Помаже Бог!

Посматрам и слушам сестре док имају подјелу. Свака прича своју исповјест, износи неки скривени дио себе и своје прошлости. Дубље их упознајем и јасније видим. Нису ми више особе које волим или не волим, са којима сам пријатна или са којима сам на дистанци… Сада доживљавам њихово биће, њихову душу, патим са њима кад им је тешко, радујем се са њима када су срећне… Завирим мало испод површине и у свакој видим незаштићено дијете, биће жељно љубави и пажње, душу жедну Бога. У свакој се назире слика по којој је створена слика Бога живога. Господе, помилуј моје сестре, нека се засија Твој свијетли лик у свакој од нас.

„Пресвета Богородице, спаси нас!“

Мисао дана: Као човек који разбије стаклено огледало, па пође да огледа своје лице на лицима људским и лицима животињским и лицима свих ствари. И свугде налази неку црту сличну своме лицу, но нигде целину лица свога.

03.12.2017.

Опрости ми што сам те изневјерила. Опрости ми за сваки твој уздах, за сваку твоју бол. Опрости ми за сваки твој нијеми крик, за твоје драге окице пуне суза и страха. За сваку твоју непроспавану ноћ, стања безнађа и очаја у која см те доводила. Опрости ми што си улицом ишла погнуте главе, не гледајући људе у очи, због срамоте коју си осјећала због мене. Опрости за непријатности које си осјећала када те питају за мене. Опрости ми што сам те лагала, крала твоје и татине тешко зарађене паре. Што сам продавала своје тијело и уништавала оно што си ти девет мјесеци носила испод срца, што си са љубављу и пажњом хранила и чувала. Опрости ми што сам уништавајући себе уништавала и тебе. Опрости ми што нисам била добра кћерка!

“Пресвета Богородице, спаси нас!”

Мисао дана: За све грехе људске кајем се пред Тобом, Многомилостиви. Гле, семе свих грехова налази се у крви мојој! Својим напором и Твојом милошћу ја угушујем тај зли усев дан и ноћ. Да не ниче кукољ, но чиста пшеница на њиви Господњој.

12.11.2017.

Помаже Бог!

Годинама сам се осјећала несрећно, несхваћено и невољено. Годинама сам тражила љубав, тражила осећај породице, тражила да ме неко разумије и воли. Тражила некога, нешто да попуни празнину која ме је разарала. Лупала сам се по разним градовима, са разним људима, водила разним квази-филозофијама, узимала сам буквално све понуђено, али празнина је толико расла док ме скоро није прогутала. Црна рупа. Након свега, ево ме већ 13. мјесец у Заједници – моје сестре су ми породица, нашла сам тату-Оца и маму-Мати, учим се да препознајем и осјећам Бога и доброту у људима којима сам окружена. Имам све за чиме сам чезнула и полако се састављам и опорављам и надам се да ћу тако закрпљена, опорављена научити и ја да пружам и да се дајем.

„Пресвета Богородице, спаси нас!“

Мисао дана: Господе, извео си из ада душу моју, спасао си ме од оних који силазе у гроб.

02.08.2017.

Помаже Бог!

Морам признати да осећам огромно олакшање због последњег дана писања дневника. Признајем да ми је био на корист и осећам да сам могла да ставим на папир и кажем бар понешто што можда не бих могла обичним разговором. Прожима ме осећај потпуне испуњености и задовољства током целог данашњег дана и догађаја у њему. Не само зато што смо дуже спавали, нити се нешто посебно догодило, то је просто неки осећај у мени. Никада нисам тако дубоко истраживала своје осећаје и осећања, то јест врло сам их површно доживљавала. Ето, не знам зашто понекад имам претерану жељу да филозофирам зато да бих једноставно рекла још нешто. Људи често кажу да је живот само један. Сада то кажем не само као фразу, него заиста и осећам. Живот је пун успона и падова, туге и радости, успеха и пораза и могу га гледати као крст и терет или као дар Божији испуњен толико дивним, драгим и незаборавним тренуцима који се речима не могу описати и који су изнад свих потешкоћа и борби. То је нешто што заувек желим да носим у срцу, чувам за себе и налазим снагу у тим дивним успоменама. Бирам да празнину попуним животом, а не живот празнином.

„Пресвета Богородице, спаси нас!“

Мисао дана: Оправдавши се, дакле, вером, имамо мир у Богу кроз Господа нашег, Исуса Христа.

27.6.2017.

Помаже Бог драга браћо,

Још један дан у заједници, још једном крећем у нове победе, неке мале и уобичајене, свакодневне, али и оне велике, оне које изазивају лавину емоција, бес, гнев, љутњу, разочарење, е то су победе које значе нешто мени у животу, па тако и у заједници. Свака од ових победа без обзира колико мале или велике на корист су ми, и то је оно што увелико примећујем. Није нимало лако, али се трудим да у свему видим добру страну и не падам у очајање баш тако лако као раније. Најлакше је бити зао, бити заједљив, бити осветољубљив, бити гневан на некога, бити лажан, а најтеже окренути други образ. Или се бар портудити не враћати истом мером, победити се, бити бољи од оног ко ти нажао чини. То је оно на чему морам да радим, ма колико ми то тешко падало. Какав рат са самим собом. Делује сулудо ићи против себе, али то је нажалост једини начин.

Пресвета Богородице спаси нас.

20.6.2017.

Помаже Бог драга браћо

Литургиjско јутро, сви ужурбано јуре двориштем тамо вамо и труде се да заврше последње припреме пред долазак oца Бранка и почетак Свете Литургије. Скроз добра атмосфера, осећа се неки дух узбуђења у ваздуху. Литургија протиче баш онако како сам и желео, потпуно ме окрепљује и и морам да признам баш ме изненађује осећање испуњености. Отац видно расположен дели са нама неке приче из историје Срба и сви упијамо сваку његову реч, бар ја имам такав утисак. По правилу кад је Отац ту са нама осећа се нека мени до сада не позната енергија, која ми толико прија да остатак дана уопште немам потребу да лутам у мислима као што то обично радим. У данима као што је овај често помислим да ли је требало да дођем у заједницу да бих истински спознао Бога. Чудни су путеви Господњи.

Пресвета Богородице спаси нас.

07.06.2017.

Помаже Бог!

Бирати боје, бирати зачине, изабрати брескву, одлучити на којој страни кревета ћу да спавам и да ли ћу бити проблем или решење…Некад или сад… Да или не… Може латиница, али наша је ћирилица… Бранити себе од других или друге од себе…Рећи или прећутати. Да ли је прави моменат или није…Разум или осећајност…Учити се на својим или туђим грешкама… Да ли да буде воља моја или воља Његова…Урадити данас или оставити за сутра…Бити одан као пас или превртљив као мачка…Имати такта или се звати Татјана…Узети свој крст и бити са Њим или остати сам у мору људи… Господе, молим те, благослови моје одлуке и дај ми здраву свест када их доносим и мирну савест када други буду осећали њихове последице.

Пресвета Богородице, спаси нас!

Мисао дана: Због тога пак и сам се трудим да имам чисту савјест свагда пред Богом и људима.

28.4.2017.

Помаже Бог драга браћо,

Данашњи дан ми је трајао као протеклих шест месеци у заједници. Не знам дали је то због тога што сам био помоћ на доручку или због превеликог ишчекивања сутрашњег дана. Молитвено тиховање ми је помогло да испланирам сваки секунд мог сусрета са родитељима, и толико предалеко одлутам, да ми је било тешко да будем присутан у заједници. Вулкански излив емоција када је брат тражио за помоћ поводом одласка на прву проверу, и неки чудан тренутак се одиграо у мени када сам схватио да више нисам каменог срца. Живим за сутрашњи дан и моменат када ћу преко скајпа чути и видети мог брата.

Пресвета Богородице спаси нас

Мисао дана : Срце

Срце испуњено Божанским добром, то је најдивнији призор у нашем земаљском свету.

5.4.2017.

Помаже Бог драга браћо

Данас сам се пробудио наспаван, али сам се сетио једног дела сна у ком су се појавила два моја друга из средње школе. Сан је везан за дрогу и та два друга су онако баш пропала. Цела та слика везана за дрогу и такав живот, смучила ми се и стварно више то не могу ни да замислим у мом животу. Све сам сигурнији да сам на правом месту  и да је последњи тренутак да се спасим и побегнем од зла зависности.Имам осећај да ако сада не станем и будем одлучан у томе, нећу никада. Ево брат за столом ради своју обавезу и каже да је сутра Света Литургија, дефинитивно сам добро расположен. Сад одох у кревет.

Пресвета Богородице спаси нас

Мисао дана : Љубав

Човек је љубав, јер је божанско биће.

27.02.2017.

Помаже Бог!

Монах, парче Неба на Земљи. Мртви, а нигде више живота него у њима.
Дишу слободно, воле безусловно, дају несебично. Лече речима, кувају срцем, греју осмехом. Имају велике очи, носе чудну одећу и чудна имена, исто као и главне јунакиње у бајкама. И када делић њиховог и делић мога живота постану на неко време целина и у ту бајку уђем и ја, изблиза видим да нигде нема више ствaрности него ту. И то је атмосфера у којој ја налазим стазе које ме воде до мене. До мене која желим да се једном вратим у свој живот, да га живим широм отворених очију, непрекидно захваљујући Богу за све.

„Пресвета Богородице, спаси нас!“

Мисао дана: И гле, Господ пролажаше, а пред Господом велик и јак ветар који брда разваљиваше и стене разламаше, али Господ не беше у ветру, а иза ветра дође трус, али Господ не беше у трусу, а иза труса дође огањ, али Господ не беше у огњу. А иза огња дође глас тих и танак. А то беше Господ.

31.12.2016.

Помаже Бог драга браћо

Последњи дан ове године. Не памтим када сам нову годину дочекао стрејт. Осећам се необично али поносно. Волео бих да сам ноћас урађен и у друштву лепих девојака, али знам да ми то није на корист. Надам се искрено да дочек нове године може бити подједнако занимљив и у друштву 20 бивших зависника. Свој браћи желим пуно здравља и среће у овом лечењу. Срећна вам нова година браћо.

Пресвета Богородице спаси нас

Мисао дана : Спасење

Крени, ти сам најпре крени, неће Господ на силу да те спасава.

14.12.2016.

Помаже Бог!

Дан је неки микс од кише, сетних мелодија на клавиру и мојих сећања на мене која сам мајушна и која седим на степеницама у мојој кући, претурам по великој металној кутији од кафе на којој је насликан једрењак. Она је пуна љубавних писама мојих родитеља. Тата је у војсци а мама га чека. У њој још има и хрпа прелепих шарених разгледница. На њима су фотографије неких насмејаних девојчица, па неких куца и маца и неких далеких градова и њиховог светла. И не знам бољу реч која би описала емоцију која ме је обузела овај дан осим речи „блуз“. И знам реченицу коју сам прочитала а која гласи: „Ја сам здрав, живот је полудео.“ И знам себе која сам се упорно и дуго трудила да полудим не бих ли се некако допала свету. Све док се нисам сетила некога Ко је победио свет.

„Пресвета Богородице, спаси нас!“

Мисао дана: Ево стојим на вратима и куцам; ако ко чује глас Мој и отвори врата, ући ћу к њему и вечераћу с њим и он са Мном. Ономе који победи даћу да седи са Мном на престолу Моме, као и ја што победих и седох са Оцем Мојим на престолу Његовом.

.

22.11.2016.

Помаже Бог драга браћо

Читав дан имам велики набој различитих осећања која не могу да дефинишем. Као да се распадам на молекуарној основи. Зле помисли моје прошлости виоре се изнад моје оронуле постуре. Једна од многих ме је подсетила на количину љубави мог оца коју сам не захвално одбацивао и због које сам га осуђивао. Никад нисам могао да се помирим са чињеницама које се тичу моје личности а које ми је предочавао систематски и без длаке на језику. Волео би да могу да се телепортујем испред њега, да му се на свему захвалим и да му саопштим да сам коначно почео да радим на себи. Тотално одсутан од дешавања на салашу сваког тренутка својих борби сa осећањима и греховима из прошлости молим Бога за дар покајања.

Пресвета Богородице спаси нас!

24.9.2016.

“Помаже Бог драга браћо!

Дневник по други пут, нова стара обавеза долази када су ми мисли и емоције стабилније. Свакако сам присутнији у заједници, немам претераних вожњи дешавањима која се одвијају напољу и то ми одговара а уједно објашњава напредак у мом настојању да се самодисциплинујем и посветим себи сто посто. Дани ми пролазе у размишљању о радним и личним обавезама о пропустима и поукама које извлачим из истих. Данас је било много опуштеније обзиром да је црвено слово. Долазак брата који је завршио заједницу и његова беседа ми окупирају мисли и пажњу, чему треба да се посветим максимално и у ком смеру треба да каналишем своју енергију у заједници а и након завршетка. Емотивно надахнут, пре свега искрен састав на тему брата који га је прочитао након вечере, пробудио је у мени гомилу позитивних осећања. Тек у заједници сам закључио да и туга може бити позитивна, зависи само како је носиш.

Пресвета Богородице спаси нас.

Мисао дана : Милост

Милост је добровољна туга, изазвана туђом невољом.”

09.09.2016.

Помаже Бог!

Осећања су ми променљива као на клацкалици, час горе час доле. Ни тамо ни овде. Ни напред ни назад. Ја некада и ја сада. Недовољно далеко од старог живота а превише кратко у новом. Ухватила ме нека носталгија за породицом и домом. Питам се како су, како живе, да ли су добро, да ли су здрави. Мислим да се ко зна шта променило, а то је само пар месеци удаљености. А мени је сада као из наслова оне Лаушевићеве књиге „Година прође, а дан никад“. Ако ништа друго, имају огромну бригу мање, јер сам ја сада на месту које лечи и душу и тело. Жељна сам да их загрлим и пољубим, чини ми се, као никад до сад. Како се сусрет ближи све више размишљам о њима и замишљам како ће то изгледати. Мој живот иде потпуно другачије од очекиваног и свиђа ми се то. Оно што сам била последњих десет година ме не дефинише као особу. Таква рођењем нисам дата. Понављам то себи док не зазвучим искрено и као да то заиста мислим. Јачам и припремам се за варљиви земаљски свет у коме је лако низати грехе, препуштати се страстима и искушењима. Водим непрекидне борбе са самом собом, падам и подижем се и тако изнова и изнова. Осећам се као феникс који се диже из пепела. И градим нов живот на камену, а не на песку, поново све из почетка.

“Пресвета Богородице, спаси нас!”

Мисао дана: Ти си Онај што исто добро мисли у свима људима, иста мисао и светлост иста. Тобом човек човека познаје, тобом човек човеку пророкује. Твојим гласом људи се чују. Твојим језиком разумеју. Ваистину, Ти си Свечовек, јер сви људи су суштаством у Теби и Ти у свима и у свему.