Анино писмо

 

Дmanastir Koviljрага моја мама,
Много пута сам се питала зашто је потребно да прођем кроз неке лоше ствари и да тек онда схватим да сам погрешила.   Како   пролази   период проведен у Заједници, тако схватам да сте ми све више потребни, ви и ваша подршка да бих могла да издржим. Да ме не схватиш погрешно. И овде имам пуно љубави и разумевања, и овде сам осетила неке ствари по први пут у животу и то је оно што ме охрабрује и одржава. Овде сам спознала пут истине, да живим са Богом, захваљујући добрим људима који имају разумевања за мене, који ми дају подршку у сваком тренутку, који верују у моје боље сутра и који се боре за моја права у спољном свету. Неизмерно сам им захвална за руку спаса коју су ми пружили.

 

Тек сада, након годину и више дана проведених у Заједници, ја сам схватала где је мој проблем и шта је то што ме спутава у животу. Сусрела сам се са тим проблемом и прихватила га да бих могла да радим на њему и да га решим. Не дам се, а и верујем, да ће ми Бог дати снаге за све то, јер све што сам до сада у животу радила заиста немa нимало  смисла,  све је то  пролазно,  у таквим стварима губим душу и стварам пакао од живота.

Не сматрам да сам ишта изгубила, јер ми је ова Заједница пружила много више од онога што сам изгубила у бесмислу. Падам, кајем се и устајем. Бог ми даје искушења, а исто тако ми пружа и руку спаса.

Најдража моја мамице, моја је потреба да те молим да ми опростиш што нисам била баш добра онако како си ти очекивала, и да те молим да сачекаш још мало па када дођем да разговарамо више. Ја сам сагледала проблем зашто сам се често расправљала са тобом. Молим те опрости ми, трудићу се да то исправим кроз разговор и суочавања са реалношћу и верујем да ћемо уз молитву све превазићи. Још желим да те замолим да идеш у цркву и да се молиш за мене, то ми је нешто најважније. Трудим се да не причам о томе колика је моја вера, сви долазе и све пролази, а Бог је са мном у сваком тренутку. Верујем јер ми је у животу само то и остало. Хвала на разумевању и на подршци коју имам од тебе.

Чувај ми сина, јако ми недостаје и то ми је највећа тешкоћа. Жељна сам га много и пресрећна што га имам, што ми је тако паметан, а исто и превише тужна што нисам поред њега. Реци му да га волим. Нека вас Бог чува.

Воли вас Ана

Драга васпитачице,


Много пута нисам имала решење и смисао у свом животу и први пут га налазим у заједници. Од 25. године имам једну годину квалитетног и исправног живота.

Него, све то по страни. Немам довољно снаге и речи да свима вама, добрим људима, захвалим на стрпљењу и неизмерној љубави према мени.

Желим да знате да имам воље да издржим колико год треба само да ми Бог да снаге. Захваљујући вашем раду и борби за мене, сачували сте и живот мог детета. Не знам како да вам се за све то одужим. Верујем да ће ми Бог помоћи у свему томе и да ће све доћи на своје место.

Ово је нешто што сам хтела да вам кажем већ дуго, али нисам знала како.

Молим вас да ми опростите грешке да бих могла да наставим даље са заједницом, а ја ћу се потрудити да ми даљи боравак овде буде на корист.


Много сам вам захвална, Ана

Пресвета Богородице, спаси нас!

 

( Текст објављен у часопису 'Православни мисионар', Септембар/Октобар 2009. )

 

 

Претрага ( ћирилицом )

Примајте новости имејлом

Потврдите листе на које желите да се пријавите, унесите име и имејл и пријавите се на листе за примање новости са сајта путем имејла.

Препоручите нас осталима

Powered by Spearhead Software Labs Joomla Facebook Like Button