Рођени моји, браћо и сестре

Pismo iz Zemlje živih, maslačak„ ....., зашто оно што мрзим то и волим, а оно што је добро обилазим.“ Од како сам пре 5 месеци ушао у заједницу, киша знака питања ме сасула и већина њих је почињала исто. Зашто? Мало одговора имам на све то, неке не желим ни да нађем, али има и чињеница које не могу да прихватим и ако је печат одавно стављен на њих. Дошао је тренутак истине. Ред је био да завирим и ослушнем тајац који је у души мојој усидрен већ много година, да скинем паучину с очију и једноставно покушам средити тај крш и неред који сам направио у себи и око себе. Прилику за то сам добио. На самом почетку свестан сам 3 ствари: не смем бити површан, да научим да трпим и пуно, пуно љубави у свему томе;

 Рођени моји, први и прави корак сам направио после дугих низ година потрошених у илузији и проведених у лажи. Некада више некада мање били сте сведоци свега тога. Праштајте је једино што Вам могу рећи и понудити у овом тренутку. Знајући ваљда да и друге не смем заборавити сам себи сам брзо опростио и признао да сам ја одговоран за своје поступке. Једино ме плаши чињеница која се полако ближи да на ћеркино-ЗАШТО? Нећу имати и знати одговор, међутим верујем да храброст која ми је потребна да је погледам у окице, и дам одговор који сада не знам, пронаћићу управо овде. Радује ме једна ситница, што јој на самом растанку несвесно рекох истину: „Тата иде у школу, као што и ти идеш у вртић и вратиће се када је заврши.“Азбука живота није ни мало лака, тешко је препородити се, бити нормалан након свега звучи као нешто немогуће, ипак све ово као и још много тога је сасвим могуће на једном чудном парчету „Земље живих“ у Вилову. Праксу стичем са браћом којих има свих профила, и свако од њих је професор у својој струци. На томе им вечно хвала јер што многима није пошло за руком, ми међусобно то решавамо.

 Теорију упознајем кроз молитву и у искреном покајању јер тада осећам да се чистим од ђавољих ствари и уједно олакшавам душу своју. Овде се од срца смејем и тугујем, овде се мисли боре, овде сам пронашао жељу и храброст да упознам себе самог. Услед свог безнађа и немоћи нисам ни видео колико је око нас здравих и природних ствари од којих желим бити завистан.Браћо и сестре ово Вам пише обичан грешник који је мрзео свако јутро које свиће, и сваког око себе претварао у новац и гледао кроз корист. Сваки Божији дан се ради на себи како физички тако и психички и ипак се у кревет легне са осмехом на лицу и будимо се са песмицом.

 Прво што сам прочитао и научио је: „Какве су ти мисли такав ти је живот“. Исто то планирам, али на крају овог пута спасења па макар стигао и последњи. Оно што тренутно учим да извршим је да овог пута главa иде доле а срце горе, и школа је завршена када научим да се молим, да верујем, да се надам, да трпим, да праштам и волим.  Амин.

                                                                                                                                                                  ФИЛИП
 

( Текст објављен у часопису 'Православни мисионар', Јул/ Август 2010. )

 

 

Претрага ( ћирилицом )

Примајте новости имејлом

Потврдите листе на које желите да се пријавите, унесите име и имејл и пријавите се на листе за примање новости са сајта путем имејла.

Препоручите нас осталима

Powered by Spearhead Software Labs Joomla Facebook Like Button