Борба са самим собом

09.09.2016.

Помаже Бог!

Осећања су ми променљива као на клацкалици, час горе час доле. Ни тамо ни овде. Ни напред ни назад. Ја некада и ја сада. Недовољно далеко од старог живота а превише кратко у новом. Ухватила ме нека носталгија за породицом и домом. Питам се како су, како живе, да ли су добро, да ли су здрави. Мислим да се ко зна шта променило, а то је само пар месеци удаљености. А мени је сада као из наслова оне Лаушевићеве књиге „Година прође, а дан никад“. Ако ништа друго, имају огромну бригу мање, јер сам ја сада на месту које лечи и душу и тело. Жељна сам да их загрлим и пољубим, чини ми се, као никад до сад. Како се сусрет ближи све више размишљам о њима и замишљам како ће то изгледати. Мој живот иде потпуно другачије од очекиваног и свиђа ми се то. Оно што сам била последњих десет година ме не дефинише као особу. Таква рођењем нисам дата. Понављам то себи док не зазвучим искрено и као да то заиста мислим. Јачам и припремам се за варљиви земаљски свет у коме је лако низати грехе, препуштати се страстима и искушењима. Водим непрекидне борбе са самом собом, падам и подижем се и тако изнова и изнова. Осећам се као феникс који се диже из пепела. И градим нов живот на камену, а не на песку, поново све из почетка.

“Пресвета Богородице, спаси нас!”

Мисао дана: Ти си Онај што исто добро мисли у свима људима, иста мисао и светлост иста. Тобом човек човека познаје, тобом човек човеку пророкује. Твојим гласом људи се чују. Твојим језиком разумеју. Ваистину, Ти си Свечовек, јер сви људи су суштаством у Теби и Ти у свима и у свему.