Рука спасења

27.02.2017.

Помаже Бог!

Монах, парче Неба на Земљи. Мртви, а нигде више живота него у њима.
Дишу слободно, воле безусловно, дају несебично. Лече речима, кувају срцем, греју осмехом. Имају велике очи, носе чудну одећу и чудна имена, исто као и главне јунакиње у бајкама. И када делић њиховог и делић мога живота постану на неко време целина и у ту бајку уђем и ја, изблиза видим да нигде нема више ствaрности него ту. И то је атмосфера у којој ја налазим стазе које ме воде до мене. До мене која желим да се једном вратим у свој живот, да га живим широм отворених очију, непрекидно захваљујући Богу за све.

„Пресвета Богородице, спаси нас!“

Мисао дана: И гле, Господ пролажаше, а пред Господом велик и јак ветар који брда разваљиваше и стене разламаше, али Господ не беше у ветру, а иза ветра дође трус, али Господ не беше у трусу, а иза труса дође огањ, али Господ не беше у огњу. А иза огња дође глас тих и танак. А то беше Господ.