Сећање на живот

14.12.2016.

Помаже Бог!

Дан је неки микс од кише, сетних мелодија на клавиру и мојих сећања на мене која сам мајушна и која седим на степеницама у мојој кући, претурам по великој металној кутији од кафе на којој је насликан једрењак. Она је пуна љубавних писама мојих родитеља. Тата је у војсци а мама га чека. У њој још има и хрпа прелепих шарених разгледница. На њима су фотографије неких насмејаних девојчица, па неких куца и маца и неких далеких градова и њиховог светла. И не знам бољу реч која би описала емоцију која ме је обузела овај дан осим речи „блуз“. И знам реченицу коју сам прочитала а која гласи: „Ја сам здрав, живот је полудео.“ И знам себе која сам се упорно и дуго трудила да полудим не бих ли се некако допала свету. Све док се нисам сетила некога Ко је победио свет.

„Пресвета Богородице, спаси нас!“

Мисао дана: Ево стојим на вратима и куцам; ако ко чује глас Мој и отвори врата, ући ћу к њему и вечераћу с њим и он са Мном. Ономе који победи даћу да седи са Мном на престолу Моме, као и ја што победих и седох са Оцем Мојим на престолу Његовом.

.