Животом попуњена празнина

02.08.2017.

Помаже Бог!

Морам признати да осећам огромно олакшање због последњег дана писања дневника. Признајем да ми је био на корист и осећам да сам могла да ставим на папир и кажем бар понешто што можда не бих могла обичним разговором. Прожима ме осећај потпуне испуњености и задовољства током целог данашњег дана и догађаја у њему. Не само зато што смо дуже спавали, нити се нешто посебно догодило, то је просто неки осећај у мени. Никада нисам тако дубоко истраживала своје осећаје и осећања, то јест врло сам их површно доживљавала. Ето, не знам зашто понекад имам претерану жељу да филозофирам зато да бих једноставно рекла још нешто. Људи често кажу да је живот само један. Сада то кажем не само као фразу, него заиста и осећам. Живот је пун успона и падова, туге и радости, успеха и пораза и могу га гледати као крст и терет или као дар Божији испуњен толико дивним, драгим и незаборавним тренуцима који се речима не могу описати и који су изнад свих потешкоћа и борби. То је нешто што заувек желим да носим у срцу, чувам за себе и налазим снагу у тим дивним успоменама. Бирам да празнину попуним животом, а не живот празнином.

„Пресвета Богородице, спаси нас!“

Мисао дана: Оправдавши се, дакле, вером, имамо мир у Богу кроз Господа нашег, Исуса Христа.