Огњен

Зовем се Огњен, имам двадесет једну годину. У Заједници сам седам месеци, због проблема са компјутерима око десет година и око пет година са дрогом, већином са травом.
Отац ми је са југа Србије, мајка ми је из Румуније, али сам живео цео свој живот у иностранству. Тамо сам одрастао и одрастао сам, такође, у великој и богатој породици.Од малена сам учио три језика и после четврти од кад сам имао шест година, ишао сам у музичку школу, бавио сам се спортом, играо сам кошарку и био сам одличан ђак, од бољих у разреду увек.Тако да сам имао све услове да постанем нормалан човек и да водим свој живот како треба. Игрицама сам почео да се бавим од малена, око трећег-четвртог разреда, отприлике.То је постало онако озбиљније можда при крају основне школе, где се цело моје слободно време сводило на игрице и на играње игрица са другарима.Нисамо ишли у биоскоп, да шетамо.Почео сам да бежим са часова, да пропуштам тренинге кошарке само да бих више играо игрице.Онда, отишао сам у средњу школу, где је већ био мој брат две године.Он је био један од популарнијих људи у школи, а школа је баш велика, било је око тристо-четристо људи и ја сам увек био у његовој сенци.Био сам стидљив, био сам затворен у себе, нисам имао велико друштво.И то је можда допринело мом проблему што се тиче игрица.Ту сам се много више проналазио, ту сам се много више осећао сигурнији, у анонимном свету интернета.Друге године средње школе сам пробао траву са пар другара.И то ми се јако много допало.Врло брзо сам почео да конзумирам пар пута недељно, после школе.Па је кренуло то и за време часова, да будем надрогиран и ту су кренуле моје оцене да падају.Много сам се саблазнио својим друштвом, које је само причало о изласцима, о алкохолу, о дроги.Али сам хтео да и ја исто будем тај човек који је као кул, у фазону.Увек сам јурио, имао сам жељу за тим светом, да и ја будем исто тако популаран и да пијем, да се дрогирам, да се понашам као будала.Тако је стигло до ситуације где родитељи не знају шта се са мном дешава, сви нешто сумњају.Ја сам успео некако то да прикријем.На тестовима сам, не знам ни ја сам како, изашао негативан за дроге.Нису могли никако да сазнају који је узрок мојим лошим оценама у школи и мом лошем понашању, безобразном понашању.Мислили су да можда треба да променим школу, да променим окружење, да немам добре другове око себе, немам добре људе око себе.Родитељи су решили да ме пошаљу у Швајцарску у приватну школу, где би живео у интернату.Био сам примљен у швајцарску школу још пре завршетка друге године средње школе.Онда је, кад сам већ знао да имам трећу годину сигурну у Швајцарској, још више почело да ме брига уопште за моју школу у Бугарској. Ја сам званично и био истеран из школе због оцена. Сви су се јако много трудили око мене, покушавали су причом и љубављу да ми приђу, да ми објасне зашто, како и све то, али ја просто нисам желео да слушам или сам се правио да слушам, а после бих окренуо леђа и радио нешто своје. Отишао сам у Швајцарску. Ја сам стварно тамо отишао са можда неком мотивацијом да будем добар и урадим то како треба, али опет сам упао у друштво где су људи само причали о изласцима, алкохолу и о дроги.Имао сам и цимера исто који се тиме бавио.И тако, у школи смо имали тестове за дрогу, па због тога нисам могао да конзумирам марихуану, али сам конзумирао дроге које не излазе на тестовима, синтетичку траву, спајс и, с времена на време, неке друге дроге.И тако сам пролазио.Много брзо сам се навукао на те дроге и свакодневно сам почео да их конзумирам.Можда, већ у новембру, трећем месецу од кад сам био у Швајцарској, почео сам свакодневно да конзумирам, после школе, сваки дан.После сам, с времена на време, почео и пре школе, па онда сам почео и пре школе и за време паузе између часова и после школе и константно. С обзиром да је све то захтевало јако много пара и да сам се увек налазио у друштву које има много више пара од мене, почео сам то и да продајем да би могао да финансирам своје дрогирање и да би могао да зарађујем, да могу да се понашам бахато, да могу да живим животом, да се уклапам у окружење у којем сам се налазио. Продавао сам дрогу и деци од четрнаест-петнаест година, продавао сам дрогу и старијима од мене.И гордио сам се, био сам поносан тиме како сам могао неког да скратим, како сам овде могао да зарадим више.И све ми је то ишло јако много од руке.Само моје дрогирање је наставило да буде горе и горе.Игрице ту, наравно, свакодневно, сваки пут кад неко учи, ја играм игрице.И завршио сам с тиме што нисам више ни зарађивао од свог продавања, већ сам се само дрогирао бесплатно.И опет је стигла ситуација где ја имам одвратне оцене, где ја нећу завршити средњу школу.Родитељи плачу, не знају шта да раде са мном. Отац је долазио четири пута код мене у Швајцарску за пола године, само  да покуша да ме мотивише, да ме погура како да решимо проблем. Учитељи и директор школе су се потрудили да са мном разговарају, да покушају да ми изађу у сусрет на хиљаду разноразних начина.И поред свега тога, ја сам једва, једва завршио средњу школу.Дошао сам у Београд да студирам, зато што нисам имао довољно добре оцене да идем у иностранство.Тамо сам првих годину и по дана био чист, само сам играо игрице, а онда сам опет почео да конзумирам траву.Поред свега тога, кад сам био у Београду, ја сам можда само првих месец дана ишао на факултет, уопште. После тога сам почео да лажем родитеље за оцене, како све то иде супер, како колоквијумполажем, како испите полажем.Почео сам да живим том илузијом, то је постало мој живот.Лагао сам не само родитеље, него и све око себе, да се не би случајно сазнало, да моји родитељи случајно не сазнају шта ја уствари радим.После две године су ме први пут провалили да лажем.И онда су ми опет изашли у сусрет, опет су ми помогли да почнем опет факултет.Ја сам опет урадио исто, исту грешку сам поновио после пола године.И тако конзумирајући траву сваки дан, играјући игрице, постао сам јако хладан, одгурао сам све око себе.Ја сам спавао и будио се за компјутером сваки дан.Отац је већ знао за Заједницу, зато што сам имао и друге чланове породице који су били у проблему.И недељу дана после тога, кад су сазнали да сам опет слагао, ја сам дошао у Заједницу.

И сад сам овде седам месеци.И за ових седам месеци доста много се променило у мом животу.У принципу, ових седам месеци у Заједници су најбољих седам месеци које сам провео у животу.То је сигурно.Најздравијих седам месеци које сам провео у животу.Научио сам да ценим ствари, да живим скромно, да имам осећања, опет су ми се пробудила осећања, да размишљам трезвено, да одбацим лажљив живот који сам водио до сада. И тако…