Отац

03.03.2018.

Помаже Бог драга браћо

Имам све што ми је трeнутно потребно. Нисам гладан, нисам жедан, чист сам. Спавам лепо, и што је најважније имам сву подршку што сам у заједници. Ствари напољу се сигурно добро одвијају што се тиче мојих родитеља, мог брата и мог сина. Ситуација у заједници, што се мене тиче је скроз коректна. Мислим да сам се лепо уклопио. Надам се да обавезе обављам колико толико добро. То што сам темпераментан и језичара, то ће се ваљда решити. Осећам да ми се затупели мозак поново пали, чак и мирисе oсећам поново. Али нешто ме мучи дубоко у мени. Да ли је то кривица за пропуштеним протеклим шансама, пословима, да ли је кривица што раније нисам дошао на ово место, па да раније кренем са решавањем проблема које сам дуго вукао. Да ли због срамоте коју моји родитељи трпе због мене. Или свега тога заједно. Успевам то некако да сузбијем, успевам да премостим ту бол и тугу у нешто сасвим супротно. Да ћу бити срећан, паметан, вредан и смеран. Да ће мој син бити поносан каквог оца има.

Пресвета Богородице спаси нас!”